- Narodna muzika prvenstveno treba mnogo da se voli, sluša i uči. Njoj čovek treba da se posveti i njome da se iskreno bavi cijelim svojim bićem. Narodna muzika, kao i svaka muzika, vježba se studiozno.
Ako je u pitanju neko kolo, neko oro ili igra, znači, neki
virtouzni komad, to ne može tek tako da se odsvira. Ono se vježba isto onako kao
što vježbamo etide, sonate ili komade.
Prvo se svira lagano, pa se povećava tempo – znači postupno,
sve do željenog.
Posle se u kompoziciju “utisne“ karakter, jer bez stilskog
pristupa to ništa ne vrijedi!
- Prvo i prije svega, klarinetista treba da ima kultivisan
ton, a to može da postigne samo upornim radom .
Svi klarinetisti do mene koji su svirali narodnu muziku
uglavnom su bili neškolovani, sa nekultivisanim tonom. Ja se nisam poveo tim
načinom interpretacije narodne muzike, već sam prvi uveo u narodnu muziku
školovani, akademski ton. Onim tonom i načinom izražavanja kojim sam svirao
Mocarta i druga djela ozbiljne muzike, interpretirao sam i narodnu muziku.
Evo šta svakodnevno treba da čini jedan klarinetista, ako
želi da postane vrstan:
1. Izdržavanje tonova sa krešendom i dekrešendom, jer to
formira okolousne mišiće (ambažura), koji su sposobni da izdrže dugu svirku i
da stvaraju najtananije dinamičke nijanse.
2. Vježbanje stakata, jer ne može se sve svirati legato.
3. Vježbanje skala, čime se dobija dobra tehnika i koriguje intoncija.
Intonacija na klarinetu neizostavno treba da bude dobra jer slušalac mora da uživa u prijatnim tonovima. Ako klarinetista svira falš, bolje da i ne svira.
Nema komentara:
Objavi komentar